TAKO JE POČELO- 6 APRIL 1941

Авијација Немачке бомбардовала је Београд 6. априла 1941, што је означило почетак инвазије на Југославију. Разрушен југословенски краљевски Двор у улици Краља Милана у центру Београда. Једна од главних мета немачке авијације током првог таласа бомбардовања, 6. априла 1941, били су краљевски дворови, у центру града и на Дедињу. Десет дана раније Краљевина Југославија је приступила пакту са Силама Осовине. Уследили су протести у земљи и државни удар којим је са власти свргнут кнез Павле. Земља се приближила западним Савезницима, и то у тренутку када је Хитлер намеравао да започне Операцију Барбароса против Совјетског Савеза. Хитлер је лично, 27. марта, донео одлуку да се бомбардује Београд и окупира Југославија. Извршење задатка је поверено 4. ваздушној флоти под командом пуковника Александера Лера. Операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд”. Предвиђајући рат, југословенска Влада и Врховна команда су Београд прогласиле отвореним градом. Шестог априла, у ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона), 6. и 7. априла. Авиони су полетели из Беча (Цволфашинг, Винер Нојштат, Аспанг), Граца и Арада. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби. Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук лоциран на земунском аеродрому[5] и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд. Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48 авиона. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота. Немци нису бомбардовали мостове, јер су им били важни за допремање трупа и материјaла. У бомбардовању Београда 1941. погинуло је људи. Порушено је 627 зграда, веома оштећена зграда, делимично оштећено зграда (укључујући део зграде Старог двора). Тешко је оштећена Вазнесењска црква у којој је било верника који су били дошли на јутрење. Најзначајнији споменик културе, Народна библиотека са књига, уништена је већ првог дана бомбардовања. Генерал Лер се 9. маја 1945. предао Југословенској армији. Побегао је и поново је ухваћен 13. маја. После рата суђено му је за ратне злочине пред војним судом Југословенске армије, а једна од тачака оптужнице се односила на његово командовање 4. ваздушном флотом током Операције Одмазда. Проглашен је кривим, осуђен на смрт и погубљен. Немачки фелдмаршал Евалд фон Клајст је на суђењу после рата изјавио: „Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.” НЕКА ПОЧИВАЈУ У МИРУ СВИ НЕВИНИ ЉУДИ КОЈИ СУ 6 АПРИЛА 1941 ИЗГУБИЛИ СВОЈЕ ЖИВОТЕ! ВЕЧНА ИМ СЛАВА!
Back to Top