Manastir Gračanica, Kosovo

Gracanica monastery was built by King Milutin on 1321 and dedicated to Dormition of Virgin Mary. The construction of the monastery began at 1310 and last until 1318 after which being frescoed in the following three years. Historical circumstances, under which the construction of the current church ran, are well documented. The main source of the information’s is the foundation charter of the monastery issued by King Milutin which is entirely preserved on the west wall of the south side of dome. The charter is written in 53 lines and it ends with ornate kings signature and the year 6830, according to byzantine calendar (1321, according to Julian calendar), located in lower right part of the Charter. Gracanica monastery is located in the settlement with the same name 10 km south of Pristina. Written sources, as well as the destruction of the monastery complex of supporting facilities certainly testify the turbulent history of Gracanica. It is considered that the first time was burgled after the Battle of Maritsa 1371, and mentioned within as a part of long prayer to the Virgin Mary which is been preserved in one manuscript. Monastery was also desecrated in XVIII century, when the notorious Yashar – pasha ordered to strip the lead cladding from the roof and raise the stone slab from the floor for the needs of his constructions in Pristina. During the WWI, more precisely November 1915, Gracanica was burgled by Bulgarians The time of 14th and 15th century was the period of great spiritual glory of the monastery. About hundred monks lived in Gracanica which developed very intensive spiritual and artistic activities. In the second quarter of the 16th century here it has been the metropolitan center of Novo Brdo, who founded the first printing office within the territory of medieval Serbia 1539. Later, due to the large Ottoman oppression, the monastery was abandoned and the church used for parochial needs. After the WWII, the monastery was rebuilt by nuns and since then it serves as a nunnery. Today it is populated with 20 nurses engaged with icon painting, embroidery, agriculture and other monastic obedience’s. The monastery was declared a Monument of Culture of Exceptional Importance in 1990, and on 13 July 2006 it was placed on UNESCO’s World Heritage List under the name of Medieval Monuments in Kosovo as an extension of the Visoki Dečani site which was overall placed on the List of World Heritage in Danger. Манастир Грачаницу је саградио краљ Милутин 1321. године и посветио је Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази у селу Грачаница, 10 km удаљен од Приштине, административног центра Косова и Метохије. време 14. и 15. века био је период велике духовне славе манастира. У Грачаници је живело стотине монаха који су били развили веома интензивну духовну и уметничку делатност. У другој четвртини 16. века ту је било и средиште новобрдског митрополита који је у манастир донео и прву штампарију. Касније, услед великих турских зулума, манастир је напуштен и црква је служила за парохијске потребе. Пре 1759. године Грачаница је била чисто арнаутско место, без иједног Србина. Они су се много раније склонили одатле, а Арнаути су уништили сваки помен на њих. Турци су били малобројнији. Међутим средином 18. века завладала је епидемија неке болести, због које су масовно умирали мештани Арнаути. Због те недаће остали су се иселили, а у опет напуштену Грачаницу, село око манастира дошли су опет Срби из околине. Мештанин “Ђак Риста“ је био први свештеник у Грачаници после више векова и он је прву службу у манастирској цркви обавио. Манастир је децембра 1893. године посетио Милојко В. Веселиновић и затекао његово незавидно стање. Унутрашњост цркве је била сва живописана а темпло је било скорашње - “просто, сељачко“. Лик Симонидин био је неоштећен, блистав. У десном олтару над зазиданим вратима скоро по целом зиду била је исписан текст Милутинове хрисовуље, дате манастиру. Пет црквених кубета била су од давнина покривена оловом, али тада се могао видети само плех. Било је то због Јашар-паше који је око 1820. године скинуо и узео олово за своје потребе. Године 1874. добио је манастир султанов ферман да може цркве покрити плехом, на чијем је месту до тада била ћерамида. Том приликом су били постављени и гвоздени крстови на кубетима. Током 1895. године нови игуман манастира Гедеон Марић путовао је по српству и скупљао прилоге за манастирску обнову. Одбор за обнову манастира Грачанице и подизање маузолеја и Храма славе на Косову, изводио је радове од 1937. - нова камена ограда и нови манастирски конак итд. Велики радови су завршени почетком 1941. После Другог светског рата, манастир су обновиле монахиње и од тада он служи као женски манастир. Данас у њему живи 20-так сестара. Након рата на Косову и Метохији 1999. године у манастир Грачаницу је пренето седиште епископа рашко-призренског који је морао да напусти Призрен.