Priznajem, moja poezija - Neca

Признајем Кад очи зажмуре срце тад више види пустим прилику да се отисне од обале самог страха тад се савест зацрвени почне да се стиди Под грудима звоне све прећутане речи није ова чаша вина само радости празна нити је сулуди лек нити нека казна јер патетиком се неће сакрити истина Није ово крај нити живота ивица достојна си била свог постојања узалуд си ми скидала све маске са лица и сад склањам поглед са сенке своје где је утиснута кривица Безброј пута на уснама речи су стале зубима ега пресечене све сам скривао осмехом разних ситница сад свој мир купујем овим признањем ништа ниси била крива јер ја сам само, напокон, само обична кукавица Priznajem Kad oči zažmure srce tad više vidi pustim priliku da se otisne od obale samog straha tad se savest zacrveni počne da se stidi Pod grudima zvone sve prećutane reči nije ova čaša vina samo radosti prazna niti je suludi lek niti neka kazna jer patetikom se neće sakriti istina Nije ovo kraj niti života ivica dostojna si bila svog postojanja uzalud si mi skidala sve maske sa lica i sad sklanjam pogled sa senke svoje gde je utisnuta krivica Bezbroj puta na usnama reči su stale zubima ega presečene sve sam skrivao osmehom raznih sitnica sad svoj mir kupujem ovim priznanjem ništa nisi bila kriva jer ja sam samo, napokon, samo obična kukavica