Стихира која се поје при изношењу Плаштанице (платно на ком је осликано скидање Исуса Христа са Крста) на вечерњој Великог Петка.
Текст на црквенословенском
Гл.5:
Тебе одјејушчагосја свјетом јако ризоју сњем Јосиф с древа с Никодимом, и видјев мертва нага непогребена, благосердниј плач воспријим, ридаја глаголаше: уви мње сладчајшиј Исусе, јегоже вмаље Солнце на Крестје висима узрјевшеје мраком облагашесја, и земља страхом колебашесја, и раздирашесја церковнаја завјеса: но се ниње вижу Тја, мене ради вољеју подемша смерт. Како погребу Тја Боже мој, или какоју плашчаницеју обвију; коима ли рукама прикоснусја нетљеному Твојему тјелу; или кија пјесни воспоју Твојему исходу шчедре, величају Страсти Твоја, пјеснословљу и погребеније Твоје со Воскресенијем, зовиј: Господи слава Тебје.
Текст на српском језику:
Гл. 5
Тебе Који се одеваш светлошћу као хаљином, скинувши с дрвета Јосиф с Никодимом, и видевши мртва, нага, непогребена, и предузев усрдни плач, ридајући говораше: Авај мени, преслатки Исусе! кога малопре сунце гледајући на Крсту обешена, тамом се заодену; и земља са страхом се потресаше, и завеса храма се раздираше. А ево сада видим Те, мене ради драговољно сишавшег у смрт. Како да Те погребем, Боже мој, и како плаштаницом да Те увијем? Којим ли рукама да се дотакнем нетљенога Тела Твога? Или које песме да отпевам исходу твоме, Милосрдни? Величам страдања твоја, песмословим и погребење твоје, са Васкрсењем, говорећи: Господе, слава Теби.