Nikola Vranjkovic - Kradljivci Mladosti

KRADLJIVCI MLADOSTI Bezglavo, po kavezu jurcaju u krug. Tuzan spori kraj se odvija, k’o cekrk skripi smrt. Poznat redosled, i raspored, u minut precizan. Bratska sudbina sa ljudima sto kradu godine. Crni flor i velik krst i paljba pocasna, ja se nerviram, ja ne igram nikome na grobu. Zivot brz i prebogat a malo reci u fondu, ja se nerviram, ja ne igram nikome na grobu. Kradljivci mladosti lagano umiru. Sve racune placaju, mrtvi zive svadaju. Kradljivci mladosti polako nestaju. Tamne fleke na odelu i na srcu i na celu. Ponosni i prkosni a drhte kao prut, jos par stranica i slicica k’o cekrk skripi smrt. Mali covek se prekrstio, u cudu posmatra, kako vetar udara, talas stene razbija. Sunce krci put kroz oblake i deli osmehe, ali ne vraca nam godine, ne vraca nam godine. Kradljivci mladosti lagano umiru. Sve racune placaju, mrtvi zive svadaju. Kradljivci mladosti polako nestaju, Tamne fleke na odelu i na srcu i na celu. Bedni kradljivci mladosti lagano umiru. Sve racune placaju, mrtvi zive svadaju. Bedni kradljivci mladosti polako nestaju. I ovako nesrecni, mi, jos uvek smo bar srecniji od njih.