А л и л у ј а
У мукама матере познајеш свет
и плачеш јер жива си душа.
У свету у коме сад умиреш
има ли ко да те слуша?
Ломиће ветрови олујни
док ми нестане даха.
Идући долином смрти
ја нећу имати страх...
...јер после кише, кад прође олуја
видеће очи шта остаје тад.
Вечно нек чује се глас: ’
’ А л и л у ј а ’’,
а срце заборави пад!
Велики Вавилон смеје ли се
када му приносиш жртве?
Желиш ли видети браћу и сестре мртве?!
Не можеш сакрити крваве руке
ни на челу знак!
Издаја оставља жиг за увек
и