Malinkonija - Oliver Dragojević

M a l i n k o n i j a Još jednom da se rodi, nemirno ovo tilo, zvizdu će istu slidit, i bi’će ča je bilo; mada je sriću snilo i nike svitle dane, kad skupiš ča je bilo, u jednu pismu stane; malinkonija u duši, u duši, u mojoj duši spava, i kida srce moje, dok piva pisme svoje; malinkonija u duši, u duši, u mojoj duši spava, i zadnju pismu piše, mladosti nima više; prosta je radost moja, dal’ itko za nju mari, i ča su stukli mladost, ti prsti na gitari;