Београдски синдикат - Друже (Beogradski sindikat - Druže)

Некад све има смисла, некад празно је к’о бездан, одговоре не знам, још мање кад сам трезан. Све је пролазно мој друже, само душа је вечна, моја је црна и тешка, зато и плодна к’о земља. Из ње расту идеје које иду пут неба, облаци кад плачу пљушти мастило из пера. Срце хладно је к’о камен, али крв је зато врела, гори као огањ пакла, вечна ватра мога тела. Дајмон, моја патња, хода са мном као пратња. Он је извор, моја тама, сенка мога постојања. Немам избор, само стварам, моје бреме, мој јарам. Рођен сам да