Радо иде Србин у војнике (Rado ide Srbin u vojnike) - Serbian patriotic song, Gladly does the Serb become a soldier
Речи: Васа Живковић (1819-1891) // Lyrics by: Vasa Zivkovic
Музика: Јосиф Руњанин (1821-1878) // Composer: Josif Runjanin
Choral version
Видео садржи детаље вишевековних војевања која су водили Срби.
This video shows Serbian warfare through centuries.
---Serbian---
Радо иде Србин у војнике
где зелене бере ловорике.
Борба њему забава је драга,
још милије саломити врага.
Јер пушчани прах
не задаје њему страх.
Њега на бој мати
и невеста прати.
Отац жели, седи,
да врага победи.
Напред иде с оружаном Србин руком,
а зимзелен вије му се за клобуком.
Пева, кличе српски син,
пред њим стрепи душманин.
Пушка пуца а топови ричу
а јунаци оружани кличу:
“’Ајте, Срби, ’ајте у војнике
где се купе отаџбине дике.“
Кивни гази враг
нашег дома мили праг.
На бојноме пољу
где с’ јунаци кољу,
славе бер’те цвеће
што увенут’ неће.
Док се наша миче снажна десна рука,
пропануће црни душман триста лука.
Кад зажели свети краљ,
уз пут скаче Срб, витез!
(Напред иде српски син,
пред њим стрепи душманин.)
-- Translation --
Gladly does the Serb become a soldier
which gathers laurel wreaths.
Combat is his dear amusement
which is greater when crushing the devil.
Because gunpowder
he does not fear. (x 2)
To battle his mother
and bride follow him.
Father sits and wishes
that he defeats the devil.
Forward goes the Serb armed,
while the wreath flutters on his hat.
The Serb son sings and cheers,
the enemy trembles before him.
The gun fires and the cannons roar
and armed heroes cheer:
“Come, Serbs, come to arms,
come where the pride of the fatherland gathers.“
The rancorous devil treads
upon the threshold of our home.
On the field of battle,
where the heroes slaughter one another,
pick the flowers of glory
which will never wither.
While our right hand swings,
the enemy will use up his weapons.
When the holy king demands it,
the knightly Serb will come.