АлисА - К.Кинчев небо СЛАВЯН

Небо Словена. Падају звезде и реже муње Олује седлају коње, А над земљом тихо се шири спокој манастира. А изнад сивих облака Сиње, соколске висине. Овде, под покровом неба, ми смо се родили. Мраз лиже траг јелена, Гонећи га као плен цели дан, Али хладноћу задржава Дим из села. Снежне пахуље нанела је мећава, Кћер белозубе зиме. Овде, под снегом ми смо одрасли. Нас оштри семе хорда, Нас тлачи јарма неверника, Но у нашим венама кључа небо Словена. И од Чудских обала До ледене Колиме То је све наша земља, То смо све ми. А изван границе кују се секире, Насилне главе да секу. Но попут верижњаче странцима одзвања руски говор. И од шумских поља па до звезда Уздиже се бела војска. Овде, на родној земљи, ми ћемо умрети. Нас оштри семе хорда, Нас тлачи јарма неверника, Но у нашим венама кључа небо Словена. И од Чудских обала До ледене Колиме То је све наша земља, То смо све ми.