Тамо далеко (Српска песма и кинохроника о Првом светском рату)

Тамо далеко (Српска песма и кинохроника о Првом светском рату) Евгений Поздняков и Анастасия Волга Тамо далеко, далеко од мора, Тамо је село моје, тамо је Србија. Тамо је село моје, тамо је Србија. Тамо далеко, где цвета лимун жут, Тамо је српској војсци једини био пут. Тамо је српској војсци једини био пут. О зар је морала доћ’, та тужна несрећна ноћ, Када си драгане мој, отиш’о у крвави бој. Тамо далеко где цвета бели крин, Тамо су животе дали заједно отац и син. Тамо су животе дали заједно отац и син. Тамо где тиха путује Морава, Тамо ми икона оста, и моја крсна слава. Тамо ми икона оста, и моја крсна слава. Тамо где Тимок, поздравља Вељков град, Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад. Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад. Без отаџбине, на Крфу живех ја, Али сам поносно клиц’о, живела Србија! Али сам поносно клиц’о, живела Србија! Ссылка на видео: