Stara Srpska Vera (pre Hrišćanstva)

Hrišćanstvo se nikada nije utemeljilo kod Srba, Srbin je i danas najpre pagan-staroverac po sadržini svojih kultova i obreda (Krsna Slava,Badnjak,Božić,Vido­vdan..) a tek po neki formalnim obeležjima hrišćanin (Sveto Pismo, Biblija...) Voleti svoje neprijatelje, okretati drugi obraz, odreći se svega što imaš, ne opirati se zlu i ostale slične gluposti potpuno su suprotne zakonima prirode. Nigde nema stvorenja koje bi se na ovaj način š mi da nas ova učenja biblije nisu spasila od turske okupacije, nego upravo suprotno tom učenju. Iako se često može čuti da su novu veru Srbi prihvatali masovno, dobrovoljno i sa radošću u srcu, činjenica je da je nametana „od vrha na dole“, odnosno od vladara ka narodu. Da bi neki slovenski knez uopšte mogao da se proglasi kraljem, odnosno da bi od pape ili patrijarha mogao da primi krunu, najpre je morao da se pokrsti. Vladari su se i tada više brinuli za ugled i moć, nisu se preterano bavili duhovnim pitanjima, ali je sa podanicima bilo znatno teže. Ne želeći da se odreknu starih božanstava, mnogi su se opirali, a zbog toga često i bez glave ostajali. Istorija beleži primere da su čitave naseobine nepokornog naroda paljene i rušene do temelja, pri čemu su se prvi na udaru našli upravo kipovi i svetilišta nekadašnjih idola. .